Ova godina izgleda do samog kraja neće prestati da nas bombarduje zastrašujućim saznanjima. Ali valjda smo za veći deo toga sami krivi.
Jedno istraživanje je prvi put pronašlo čestice mikroplastike u posteljici nerođenih beba, što su istraživači označili kao „razlog za ozbiljnu zabrinutost“.
Videos by VICE
Studije su već pokazale da svakodnevno unosimo oko 330 sitnih komada plastike, veličine semena susama ili manje. Ali u kojoj meri su ove čestice uspele da se uvale u naše organe, kao i to kakve su tačno posledice ostaje relativno nepoznato. Naučnici se plaše da bi u sebi mogle sadržati hemikalije koje bi mogle naneti dugotrajnu štetu ili poremetiti imuni sistem fetusa u razvoju.
Novo istraživanje otkrilo je mikroplastične čestice u posteljici četiri zdrave žene koje su imale i normalne trudnoće i uredne porođaje. Ove čestice su majke verovatno unele ili udahnule. Otkrivene su i na fetalnoj i na materinoj strani placente, kao i u membrani unutar koje se fetus razvija.
Iako je kod svake majke pronađeno desetak plastičnih čestica, ispitano je samo oko četiri procenta posteljice, što znači da bi stvarni broj mogao biti veći. Sve čestice su imale tragove pigmenata i crvenih, plavih, narandžastih ili ružičastih boja, koje su možda izvorno dolazile iz ambalaže, boja ili kozmetike i proizvoda za ličnu negu.
Zbog izuzetno male veličine od deset mikrona (0,01 milimetara), one mogu da uđu u krvotok i tako možda čak i u tela beba, ali istraživači to nisu uspeli da utvrde.
„To je kao da ste rodili bebu-kiborga: nije više sačinjena samo od ljudskih ćelija, već od mešavine bioloških i neorganskih tvari“, rekao je Antonio Ragusa, direktor akušerstva i ginekologije u bolnici San Đovani CKalibita Fatebenefrateli u Rimu, koji je vođa studije. „Majke su bile šokirane.“
Istraživanje pod nazivom „Plasticenta: prvi dokaz mikroplastike u ljudskoj posteljici“ objavljeno je u časopisu Environment International. Istraživači u članku navode sledeće: „Zbog presudne uloge placente u podršci razvoju ploda i u interakciji sa spoljnim okruženjem, prisustvo potencijalno štetnih čestica plastike je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Potrebno je izvršiti dalje studije kako bi se procenilo da li prisustvo mikroplastike može pokrenuti imuni odgovor ili dovesti do oslobađanja toksičnih zagađivača, što škodi organizmu”.
Mikroplastika potencijalno može da omete rast fetusa i prouzrokuje preeklampsiju (komplikaciju trudnoće koju karakterišu visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugih organa, najčešće jetre i bubrega), navodi se u studiji. U studiji su učestvovale još dve žene i kod njih u posteljici nije nađena mikroplastika, što je možda rezultat različite fiziologije, ishrane ili načina života.
Da bi sprečili plastičnu kontaminaciju posteljice, u bolnici insistiraju na pakovanjima bez plastike. Akušeri i babice koriste pamučne rukavice za pomoć porodiljama, a u procesu istraživanja su korišćeni samo pamučni peškiri. Pupčana vrpca je takođe presečena metalnim makazama, izbegavajući kontakt sa plastičnim materijalom.
Elizabet Salter Grin, iz dobrotvorne organizacije koja se bori za bezbednije hemikalije Chem Trust, rekla je za The Guardian da se „bebe rađaju prezagađene“. Rekla je da, iako je studija bila mala, i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Otkrivajući neke zastrašujuće načine na koje mikroplastika može doći do placente i dalje u ljudsko telo, studija se nastavlja na postojeće istraživanje koje nas jeveć upozorilo na zagađenja mikroplastikom.
U oktobru su naučnici otkrili da bebe širom sveta, hranjene adaptiranim mlekom u plastičnim bočicama, gutaju milione čestica dnevno. A 2019. istraživači su izvestili o otkrivanju čestica zagađenja iz vazduha na fetalnoj strani placente, ukazujući da su i nerođene bebe izložene zagađenju izazvanom automobilskim saobraćajem i sagorevanjem fosilnih goriva.
Teško je reći koliko je mikroplastika duboko prodrla u našu okolinu, a sada, čak i u naša tela. Ali važno je napomenuti da, iako još uvek nemamo saznanja u vezi njihovih posledica na ljudsko telo, već znamo da za druga bića, poput morskog života, ona može imati katastrofalne efekte, uključujući poremećaj reproduktivnih sistema, zastoj u rastu, smanjen apetit, zapaljenje tkiva i oštećenje jetre i promenjeno ponašanje i ishrana.
