Da bi izbegli drakonske ključeve koje Džon Dir stavlja na kupljene traktore, farmeri širom srca Amerike počeli su da hakerišu svoju opremu “firmverom” krekovanim u Istočnoj Evropi i sa kojim se trguje samo po pozivu na plaćenim internet forumima. Hakovanje traktora postalo je sve popularnije zato što su Džon Dir i drugi proizvođači onemogućili izvođenje “neautorizovanih” popravki farmerske opreme, što farmeri doživljavaju kao napad na sopstveni suverenitet i vrlo moguće egzistencijalnu pretnju po njihovu sposobnost da zarade ukoliko se njihovi traktori pokvare u nezgodnom trenutku.
“Kad dođe vreme najvećih radova a naša mašina se pokvari, sva je prilika da nemamo vremena da čekamo nameštenika iz zastupništva da se pojavi i popravi ga”, rekao je početkom meseca Deni Klut, svinjar iz Nebraske, svojoj lokalnoj skupštini. “Većina nove opreme zahteva daunloudovanje programa da bi se opravila.”
Videos by VICE
Najgori scenario, i bojazan koju sam iznova i iznova čuo u razgovoru sa farmerima, jeste da Džon Dir daljinski ugasi traktor i farmer onda više ništa ne može da uradi po tom pitanju.
“Sad imate tehničare koji ovde trčkaraju okolo sa krekovanim ukrajinskim softverom za Džon Dira koji su kupili na crnoj berzi”
Ugovor o licenci koji je Džon Dir u oktobru tražio da farmeri potpišu zabranjuje skoro sve popravke i prepravke farmerske opreme, a farmere sprečava da ga tuže zbog “gubitka useva, gubitka zarade, gubitka nematerijalne imovine, gubitka opreme… koji mogu da nastanu zbog funkcionisanja ili nefunkcionisanja bilo kog aspekta softvera.” Sporazum važi za svakoga ko okrene ključ ili na bilo koji drugi način koristi Džon Dir traktore s ugrađenim softverom. To znači da na novijim traktorima mogu da rade samo zastupništva Džon Dira i “autorizovane” mehaničarske radnje.
“Ako je farmer kupio traktor, on bi trebalo da može da radi s njim šta hoće”, rekao mi je Kevin Keni, farmer i zagovornik prava na popravku iz Nebraske. “Želite da zamenite menjač i odnesete ga nezavisnom mehaničaru — on može da ugradi novi menjač, ali traktor posle ne može da izađe iz radionice. Dir naplaćuje 230 dolara, plus 130 dolara po satu za tehničara koji izlazi na teren i ušteka konektor u njihov USB port kako bi autorizovao rezervni deo.”
“Sad imate tehničare koji ovde trčkaraju sa krekovanim ukrajinskim softverom za Džon Dira koji su kupili na crnoj berzi”, dodao je on.
Slika: Cartec-Systems
Keni i Klut se zalažu za izglasavanje zakona o pravu na popravku u Nebraski koji bi poništio ugovor o licenci Džon Dira (sedam drugih saveznih država razmatra sličan predlog zakona). U međuvremenu, farmeri su počeli da hakerišu sopstvene mašine zato što softver ugrađen u traktore onemogućuje čak i najjednostavnije popravke. Džon Dir je jedan od najglasnijih protivnika ovog zakona.
“U svetu je dostupan softver do kog možete da dođete ako znate gde da ga tražite”, rekao mi je jedan farmer i mehaničar iz Nebraske koji koristi krekovan softver za Džon Dir. “Ne vodim veliki posao niti bilo šta slično, ali recimo da imate lika sa traktorom i nešto se pokvari na njemu — najbliže zastupništvo nalazi se udaljeno šezdeset kilometara, ali zato imate mene ili dizel radionicu na samo kilometar i po. Jedini način da obavimo popravku je ilegalan, što otežava slobodno poslovanje više nego bilo šta drugo i još pride onemogućava sposobnost farmera da vrše svoj posao.”
Pošao sam da tražim jedan od foruma na kojima se prodaje piratizovani “firmver” Džon Dira. Nakon što sam ga našao, nisam mogao da uradim mnogo toga a da se prethodno ne učlanim u njega. Dobio sam mejl s uputstvima koja su od mene zahtevala da kupim lažni dijagnostički rezervni deo koji košta 25 dolara na sajtu treće strane. Umesto tog dela, poslata mi je šifra za učlanjenje u forum.
Čim sam se obreo u njemu, pronašao sam na desetine diskusija farmera koji su bili očajni u želji da poprave ili preprave svoje traktore. Prema tvrdnjama ljudi sa foruma i ljudi koji ga koriste, većina softvera je krekovano u zemljama Istočne Evrope kao što su Poljska i Ukrajina, a potom prodavana nazad farmerima u Sjedinjenim Državama.
Među programima koje sam video da se prodaju su:
Džon Dir savetnik za servis: Dijagnostički program koji koriste tehničari Džon Dira da rekalibriraju traktore i urade dijagnozu pokvarenih delova. “On može da programira nosivost vozila u različite kontrolore. Može da kalibrira ubrizgivače, turbo, sate motora i svakakve druge zabavne stvari”, rekao mi je neko ko je upoznat s ovim softverom. Džon Dir fajlovi nosivosti: Ovo su fajlovi koji konkretno programiraju određene delove vozila. Postoje fajlovi koji mogu da prilagode i fino podese performanse šasije, motora i vozačke kabine, na primer. Džon Dir drajveri za linkove elektronskih podataka: Ovo je softver koji omogućava kompjuteru da govori sa traktorom. “EDL je važan softver koji omogućava laptopu Savetnika za servis da zapravo komunicira sa kontrolorima traktora”, rekao mi je izvor.
Obrnuti inženjer pod pseudonimom Decryptor Tuning, kojeg sam upoznao na forumu, rekao mi je da oni distribuiraju programe koji su “obično slobodno dostupan OEM softver, koji mora da bude licenciran.”
Slika: AlienTechUK
“Ako stvari mogu da se poboljšaju, kompanije kao što je Džon Dir moraju biti prisiljene da slobodno distribuiraju isti softver koji imaju i zastupništva”, rekli su oni. “I da prestanu da zaključavaju opciju očitavanja Modula za kontrolu motora. Oni to rade da bi vas naterali da koristite njihove servise, na koje drže 100 odsto monopola.”
Na forumima su takođe na prodaju (ili uz slobodan daunloud) generatori ključeva za licencu, modifikatori ograničenja brzine, prerađeni kablovi koji vam omogućuju da prikačite traktor na kompjuter. Ovi programi se prodaju i na nekoliko sumnjivih sajtova hostovanih u Evropi, a na Jutjubu imate demo verzije operativnih softvera.
Na prvi pogled piratizovanje takvog softvera deluje ilegalno. Ali 2015. godine, Kongresni bibliotekar izuzeo je Milenijumski Zakon zaštite autorskih prava nad digitalnim sadržajima u slučaju kopnenih vozila, uključujući i traktore. Izuzimanje dopušta modifikaciju “kompjuterskih programa koji se nalaze u motornim vozilima i kontrolišu njegov rad, kao što su lični automobil, komercijalno motorno vozilo i mehanizovano poljoprivredno vozilo… kad premošćavanje predstavlja neophodan korak zakonskog vlasnika vozila do dijagnoze, popravke ili zakonske modifikacije funkcije vozila.”
To znači da je modifikacija ugrađenog softvera legalna dok god on i dalje može da ispuni zahteve emisije. Da li izuzimanje pokriva skidanje krekovanog softvera pitanje je koje za sada nema odgovor.
“Šta, zar treba onda da bacimo traktor u smeće?”
Zato ne iznenađuje što je Džon Dir počeo da traži od farmera da potpisuju ugovor o licenci u vreme kada je izuzimanje stupilo na snagu. Nepoštovanje sporazuma smatralo bi se kršenjem ugovora pre nego kršenjem saveznog zakona o autorskim pravima, što znači da bi Džon Dir morao da tuži sopstvene mušterije ako želi da izdejstvuje poštovanje ugovora. Pitao sam Džon Dir konkretno za činjenicu nastanka crnog tržišta za njegove traktore, ali je kompanija umesto toga izjavila da ne postoje problemi sa popravkama kod mušterija Džon Dira.
“Kad mušterija kupi Džon Dirovu opremu, ona je vlasnik te opreme”, saopštila je kompanija. “Kao vlasnik, mušterija ima mogućnost održavanja ili popravljanja opreme. Mušterija takođe ima mogućnost preko uputstava za operativni rad i servisiranje i drugih resursa da sebi omogući operativni rad, servisiranje ili dijagnostičke aktivnosti kako bi popravljao ili održavao opremu.”
“Modifikacije softvera povećavaju rizik da oprema neće raditi onako kako je namenjena”, nastavila je kompanija. “Kao posledica toga, dopuštanje nekvalifikovanim pojedincima da modifikuju softver opreme može da ugrozi performanse mašine, pored Dirovih mušterija, zastupnika i drugih, što može da dovede do opreme koja više nije u skladu sa industrijskom i bezbednosnom/ekološkom regulativom.”
Gej Gordon Birn, izvršna direktorka Repair.org-a, esnafske organizacije koja se zalaže za zakon o pravu na popravku, rekla mi je da je saopštenje Džon Dira “totalna budalaština” i istakla da su “neki naši članovi uporno pokušavali da kupe dijagnostiku na koju se poziva Džon Dir i bili odbijeni.”
“Oni od kupaca zahtevaju da prihvate Ugovor o licenci krajnjeg korisnika koji ne dozvoljava nijednu aktivnost za koju u svom saopštenju kažu da je dozvoljena”, rekla je ona. “Dir je monopolista i sistematski je preuzimao ulogu vlasnika opreme, uprkos tome što je za svoju opremu plaćen pošteno i u celosti. Njihovo polaganje prava na kontrolisanje opreme posle kupovine nije u skladu sa bilo kojim aspektom vlasništva, uključujući računovodstvo, oporezovanje i transfer proizvoda na sekundarno tržište.”
Sve je to zapravo vrlo jednostavno. Džon Dir je farmerima prodao traktore, ali je iskoristio softver da zadrži kontrolu nad svakim aspektom njihovog servisa posle kupoprodaje. Klut, na primer, koristi svinjsko đubrivo kao pogonsko gorivo za svoj traktor, što zahteva modifikacije motora koje će najverovatnije prekršiti uslove servisa Džona Dira na novim mašinama.
“Uzimam svinjski otpad i provlačim ga kroz anaerobni prerađivač, i naučio sam kako da kompresujem metan”, rekao je on. “Vozim se na 80-procentni metan u svom ševrolet dizel pikapu i na 90-procentnom metan u svom traktoru. I oba prosto predu. Mnogo sam ponosan na rad na svojoj opremi.”
Farmeri se brinu šta će se desiti ako Džon Dir bude kupila neka druga kompanija ili šta će desiti ako kompanija odluči da prestane da servisira svoje traktore. I zato su uzeli stvari u svoje ruke sami preuzevši kontrolu nad softverom.
“Šta će se desiti za 20 godina kad izađu novi traktori, a Džon Dir ne bude više želeo da popravlja ove?”, rekao mi je farmer koji koristi ukrajinski softver. “Šta, zar treba onda da bacimo traktor u smeće?”
Još na VICE.com:
FBI ne može da zaposli nove hakere jer svi duvaju
Haker u pokušaju je utripovao da sam ja haker i ponudio mi tezgu
