Članak je prvobitno objavljen naVICE Italy.
Usamljenost je danas veoma rasprostranjena među mladima, a skoro 10 odsto Evropljana mlađih od 30 godina izjavilo je da je osećaju često ili uvek. Problem je u tome što sklapanje i održavanje prijateljstva kao odrasla osoba nije lako, posebno kada završite školu i započnete svoj radni život.
Videos by VICE
Prema studiji iz 2015, društveni krugovi ljudi dostižu vrhunac oko 25. godine, a zatim počinju da se smanjuju kako se odgovornosti gomilaju. Žene gube više prijatelja u to vreme nego muškarci, a istraživači veruju da bi to moglo biti zato što će se verovatnije fokusirati na svoje romantične veze i nalaženje partnera. Bez obzira na uzroke, ljudi u kasnim dvadesetim imaju tendenciju da konsoliduju prijateljstva, i to nije loše. U stvari, može biti veoma zdravo.
Ali šta ako još niste pronašli svoje ljude? Ili ako izgubite prijatelje koje ste imali zbog raskida ili selidbe? Sticanje novih prijatelja kao odrasla osoba može biti veoma težak i zbunjujući proces, pa sam zato razgovarao o stvarima sa Gajem Bosmansom, kliničkim psihologom i profesorom na Fakultetu za psihologiju i obrazovne nauke na Univerzitetu Leuven u Belgiji.
Da bismo razgovarali o prijateljstvu, prvo moramo da razgovaramo o temi vezanosti, „sistemu koji nas tera da tražimo društveni kontakt i koji je suštinska funkcija za opstanak“, kako ga je Bosmans definisao. U osnovi, razvijate svoje veštine vezivanja tokom veoma ranih interakcija sa svojim starateljem, čija je uloga da pruži podršku vašim potrebama. Ovo prvo relacijsko iskustvo stvara obrazac za budućnost i utiče na vas tokom vašeg života.
„Mi smo rođeni sa biološkom potrebom da dobijemo negu kao rezultat evolucije, ali takođe imamo potrebu da brinemo o drugima“, rekao je Bosmans. „Naravno, kako starite, ova potreba se raslojava i postaje složenija – ako je kada ste dete vaša primarna potreba da budete zaštićeni od strane roditelja u fizičkom smislu, kako godine prolaze, ova uloga postaje psihološki oblik“.
Psiholozi razlikuju četiri stila vezanosti: siguran, gde se ljudi ne bore sa ljubavlju i poverenjem u svojim odnosima; uznemireni, gde se ljudi plaše napuštanja i trebaju stalno uveravanje od voljenih; izbegavajući, gde su ljudi zatvoreni i daju prioritet nezavisnosti čak i nauštrb odnosa; i neorganizovani, što je nepredvidiva mešavina svih negativnih stilova vezanosti.
„Prijateljstvo odgovara na potrebu za privrženošću koja se razlikuje od onoga što imamo sa roditeljima“, rekao je Bosman. “Predstavlja se kao manje ekskluzivno i stoga fluidnije.” To je i dobar i loš deo prijateljstva: vi birate da budete zajedno, bez obaveza – i isto tako lako možete izabrati druge veze, možda zato što nude veće psihološko zadovoljstvo i blagostanje.
Prijateljstva su po tome jedinstvena. Za razliku od porodičnih odnosa, vi niste rođeni u njima, morate ih birati iznova i iznova, poput romantičnih partnerstava. Ali one se takođe razlikuju od romantičnih veza po tome što su manje strukturisane i očekivanja su manje definisana.
Iako se o njima obično razgovara u kontekstu roditelja ili partnera, stilovi vezanosti takođe utiču na naša prijateljstva. „Način na koji učimo da se odnosimo prema drugima takođe utiče na količinu vremena koje trošimo na veze“, dodao je Bosmans. „Možda ste iz porodice koja nije mnogo ljubazna u međusobnom ophođenju i naučili ste da će veze biti izvor nelagode“, nastavio je Bosmans, „ali ako [naš mozak] primi nove pojmove, on može zameniti [ove obrasce]“.
Jedan od najvećih ubica prijateljstva u vašim kasnim dvadesetim su romantične veze. Oduzimaju mnogo vremena i emocionalnih resursa, koji nisu beskonačni, što zna svako kome je potreban vikend da se oporavi od vikenda. Osim toga, kasne dvadesete su takođe vreme kada se odnos sa samim sobom intenzivira, što vas s pravom može odvesti od ljudi sa kojima se ne družite. Psihološki, takođe postaje potrebnije da provodite vreme sami, da kreirate lični prostor.
To ne znači da vaša potreba za socijalizacijom prestaje kada budete stariji; samo fluktuira kroz faze života. Prijateljstva se svode na pronalaženje utehe u nekome ko će potvrditi vašu važnost, složiti se s vama, raspravljati o vama. Kao odrasloj osobi, ova potreba za validacijom se smanjuje i pomera od spolja ka unutra, kako formirate čvršći i kompaktniji identitet. „Od traženja naklonosti i brige, prelazimo na to da postajemo oni koji tu naklonost i brigu pružaju drugima“, objasnio je Bosmans.
Ali ko kaže da vam je potrebno mnogo prijatelja? Na osnovu trenutnih istraživanja, čini se da ljudi sa tri do šest značajnih prijateljstava govore o boljem kvalitetu života u celini. S druge strane, samo jedna istinski bliska osoba je dovoljna da dobijete sve prednosti koje donosi redovno druženje.
Naravno, ako bi verovali filmovima i TV emisijama, jedino blisko prijateljstvo dostojno ovog imena je ono koje traje ceo život ili blizu toga. Komšija iz detinjstva, prijatelj sa kojim i dalje razgovarate svaki dan, cimer/drugarica koja se iselila, ali je uvek tu – često se suočavamo sa očekivanjem da bliske veze traju godinama i godinama. Ali to nije uvek realno, jer se većina ljudi značajno menja tokom svog života.
U intervjuu za The Atlantic, vanredni profesor komunikacije Emili Langan podelila je prijateljstva odraslih u tri grupe – aktivna, uspavana i memorijalna. Prva grupa uključuje ljude na koje možemo računati za emocionalnu podršku; drugo, ljudi koje ne viđamo često, ali sa zadovoljstvom provodimo vreme ako se poklopimo; treći su ljudi sa kojima više nismo u kontaktu, ali ih i dalje smatramo prijateljima, zahvaljujući prethodnom intenzivnom odnosu.
Prijateljstva se mogu kretati iz jedne od ovih kategorija u drugu u zavisnosti od okolnosti i i dalje zadržati svoju jedinstvenu vrednost u vašem životu. Dakle, kad bolje razmislim, vaš društveni balon može biti veći nego što ste u početku shvatili, samo se intenzitet odnosa menja.
Međutim, ako se pitati da će vaše prijateljstvo preživeti test vremena, trebalo bi da znate da se ono koje jeste često zasniva na zajedničkom jeziku koji podstiče osećaj da možete s tom osobom da podelite nešto i da pripadate nekoj istoj grupi. Ovo se može desiti tokom vremena na osnovu prošlih iskustava, ali zahteva kontinuirano ulaganje u oba dela.
Svrha zajedničkog jezika je izbegavanje gubljenja vremena pokušavajući da objasnite sebe drugome. To je u osnovi tog prijatnog osećaja udobnosti koji dobijete kada razgovarate sa nekim za koga znate da može da vas razume skoro bez potrebe da otvorite usta.
Osim što je osnovni element stabilnosti prijateljstva, razgovor i deljenje onoga što osećate je povezano i sa sigurnošću vašeg identiteta – znam ko sam i kako i sa kim želim da komuniciram. Zauzvrat, samopouzdanje je takođe ono što smanjuje broj vaših prijateljstava, ali pojačava njihovu snagu. Kada odrastete i sazrete, više nije potrebno da se okružujete ljudima koje držite u svojoj orbiti sa jedinom svrhom da negujete svoj ego.
Ukratko, posle 25. godine vaša ličnost i prijateljstva su manje-više konsolidovani. Dakle, ako ste iznenada gurnuti u novo okruženje, normalno je da se osećate kao da vam je teško da se uklopite, čak i ako upoznate ljude koji dele slična interesovanja.
U tom trenutku, jedini način da se prevaziđu ove prepreke i uspostave nove veze je čista snaga volje. Morate namerno da odvojite vreme za svoje prijatelje, da budete proaktivni u stvaranju novih veza i da uložite napor u održavanje starih.
Naravno, to je izazovno. Ali, potraga za blagom mora da bude takva.
