Marija je roditelje izgubila kada je imala sedam godina. Do osamdesete godine je sa sestrama i braćom radila na kukuruznim poljima u blizini grada Itabaianinja u brazilskoj državi Sergipe. Marija nikada nije porasla više od 90 centimetara.
Kako objašnjava brazilska fotografkinja Luiza Dor, Itabaianinja se često naziva “gradom patuljaka” zbog neobično velike populacije odraslih ljudi ispod 1.45 metara. U gradu od 40.000 stanovnika živi između 70 i 150 “patuljaka” – ovaj termin više vole od “malih ljudi” – što znači da je svaki 266 stanovnik osoba izrazito niskog rasta. (Ostatak Brazila u proseku ima jednu osobu izrazito niskog rasta na svakih 10.000 stanovnika).
Videos by VICE
Fotografkinja je provela tri dana u Itabaianinji, ali je prvobitno imala poteškoće da objasni svoje namere zajednici. Mnogi su pretpostavili da je ona samo još jedna od mnogih producenata koji su želeli da naprave cirkus od ovog mesta. Neki su zahtevali pare za poziranje; Dor je ipak odbijala da slika te subjekte.
Fotografkinja je za samo nekoliko sati uspela da uspostavi kontakte sa stanovnicima. Povezala se sa jednim gospodinom kada je kupilo hotdog sa njegovog štanda i započela razgovor. Na Fejsbuku je našla tipa po imenu Serhio i on i njegovi prijatelji su je upoznali sa mestom i odveli je na lokalnu fudbalsku utakmicu osoba izrazito niskog rasta.
Kada je fotografkinja posetila Itabaianinju, vrućina je bila nepodnošljiva. Odlučila je da fotografiše samo u satima kada sunce nije bilo u zenitu, a usput je uvidela i koliko naporno neke od ovih porodica rade. Osim što prilagođavaju kuće i automobile svojim potrebama, ovi ljudi se bave istim poslovima kao i svako drugi.
Vrsta patuljastog rasta od koga pate ljudi u Itabaianinju nije najrasprostranjeniji u ostatku sveta; oni dele genetsku mutaciju od koje su niži uz iste proporcije ljudi prosečnog rasta.
Fotografkinja je upoznala osobe niskog rasta koje nemaju problema sa svojom visinom. Marija je bila jedna od njih. Osećala se prirodno zbog svoje visine i nije želela da bude prosečnog rasta. Pa opet, populacija ljudi niskog rasta u Itabaianinji je sve manja, pre svega zbog sve većeg broja brakova sa ljudima prosečnog rasta. Većina ovih ljudi je starije generacije.
Kada se Dor vratila u ovaj grad, mnogim ljudima koje je fotografisala je poklonila njihove fotografije. “Ovo je veoma siromašan kraj”, kaže ona. “veliki broj ovih ljudi nikada nije imao svoju fotografiju.”
Dorova je pre par meseci čula da je Marija preminula u 101. godini. Prisećajući se dana koji je provela na Marijinoj plantaži, fotografkinja je napisala: “To je jednostavna porodica sa divnom pričom. Iako su čitavog života naporno radili, svi su bili srećni i zahvalni.”
Valerio Fonseka Melo(65), sada penzionisan, bio je farmer i fudbaler.
Beatriz Nascimento da Kruz(75), vlasnica prodavnice u Itabaianinji u kojoj prodaje slatkiše, sladoled, vodu itd. Njen brat, Žoao Nascimento da Kruz(71) je vodio bar ali se penzionisao. Beatriz je devica – kaže da nikada nije imala momka i da u njeno vreme osobe niskog rasta nisu stupale u brakove; do danas poštuje ovu tradiciju.
Fransiko Žoze dos Santos, poznat kao Dodinja(91), najstarijia je osoba niskog rasta u Itabaianinji. Dodinja se pre dve godine ozbiljno povredio dok je pokušaovao da se popne na konja i zamalo nije umro. Međutim, njegova strast za konjima nije umanjena.
Žuvencia Maria de Melo(65) je radila na farmi do 62. godine na kojoj je brala limunove i pomorandže.
Fudbaleri iz Itabaianinje
Manuel(18)
Marija da Piaba(101) je preminula prošle godine. Sa sedam godina je izgubila roditelje, a kuća joj je izgrađena od donacija stanovnika. Na porodičnoj farmi uzgajaju pasulj.
Kruz Huarez(52) se godinama borio sa alkoholizmom, a pre tri meseca je prekinuo da pije nakon što je preživeo nesreću zbog koje je proveo tri dana u komi.
Žoaldo(26) sa devojkom
Aldileide Francisaka de Santana(30)
Aninja(86)
Klesio Ribeiro(35) radi u supermarketu. U slobodno vreme voli da svira sa bratom.
Sve fotografije napravila Luiza Dor. Njen rad možete videti ovde.
