Evo kako da sami napravite pištolj za tetoviranje

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Italija.

Kvalitet nije reč koja vas odmah asocira na tetovaže iz domaće radinosti. Primera radi, nabrojmo scenarije u kojima biste dozvolili nekom potpuno nekvalifikovanom da prinese iglu vašoj koži: zato što je četiri izjutra na kućnoj žurki i čak su i šolje sa logoom Sports Direct-a sa zagrejanim belim vinom presušile ili zato što ste u zatvoru. Bez izuzetka, priča koja stoji iza vaše priručno rađene žvrljotine na koži svaki put je bolja od same žvrljotine.

Imajte na umu, samo zato što nisu uvek estetski zadovoljavajuće, to ne znači da tetovaže iz domaće radinosti ne poseduju izvestan šarm. Zbog čega sam, kad sam nedavno saznao da Homemade Gallery — putujuća likovna galerija u Milanu — organizuje radionicu koja tvrdi da će vas naučiti kako da napravite sopstveni pištolj za tetoviranje, odlučio da se prijavim.

Događaj je održan u sklopu izložbe galerije La Pelle Abitata (koža u kojoj živimo), a održao ga je majstor za tetovažu Pijerino, koji je objasnio da je prošle godine radio na usavršavanju tehnike sastavljanja funkcionalne mašine za tetoviranje. Možete praktično da iskoriste bilo šta što imate pri ruci da biste je sklopili, a Pijerinov metod podrazumevao je četkicu za zube, par baterija i upaljač.

Evo par saveta i trikova koje smo naučili.

Naši alati izloženi su uredno na radnom stolu — makaze, klješta, baterije od devet volti sa štipaljkama za povezivanje, četkice za zube, upaljači, selotejp, mali električni motori slični onima koje ćete naći u električnom brijaču, dugmad, superlepak, perorez i šrafcigeri. Sve bi to moglo da vam se nađe pri ruci, kaže Pijerino — čak i ako ste u zatvoru.

Prvi zadatak je da napravite ram, koji služi kao osnova za dršku i na kraju će podupirati čitav mehanizam. Sve što nam treba za to je plastična četkica za zube i upaljač. Pijerino, koji je svoju prvu mašinu za tetoviranje napravio prošle godine, kaže nam da zagrejemo deo između glave i drške pre nego što ga savijemo 90 stepeni, pazeći da drška ostane duža od glave.

Ubrzo shvatam da je najbrži i najefikasniji način da savijem četkicu da dozvolim da se plastika zapali, pre nego što ugasim vatru i odmah potom savijem četkicu. Naravno, možda ćete udahnuti malo čistih otrovnih isparenja, ali će vam zato uštedeti vreme.

Sledeći korak je napraviti cev kroz koju će se provući igla. Koristićemo cev hemijske olovke, presekavši je otprilike na pola. Neki učesnici radionice pokušavaju da je preseku makazama, što ne samo da je teško, već i stvara krzavu ivicu koja bi morala da bude glatka. Sad kad sam izgradio toleranciju na otrovna isparenja, uz pomoć upaljača zagrevam sečivo peroreza, što će mi omogućiti da lakše presečem plastiku.

U ovoj fazi, vraćamo se vrhu olovke. Uz pomoć klješta, odstranjujemo spremište za mastilo i metalni vrh. Na taj način nam ostaje metalni okvir, koji se vraća nazad u cev. U ovom stadijumu se sve — ruke, lice, radni sto, odeća — prlja mastilom, pod pretpostavkom da do tada već niste sve zapalili.

Pošto se zna koliko je teško naći sterilizovanu iglu u zatvoru, zatvorenici često kao zamenu koriste žice za gitaru ili šivaće igle. Izvan zatvora — i u našem slučaju — najbolja je sterilna igla za tetoviranje sa debelim vrhom. Vrh ne može da se koristi u originalnom obliku: trebaju nam motorcangle da uklonimo prsten na vrhu igle. Potom, uz pomoć klješta savijamo centimetar pri dnu igle za 90 stepeni i provlačimo je kroz cev.

Vreme je da počne da se razmišlja o samom mehanizmu. Da bi baterija u mašinici potrajala što duže, prvo moramo da napravimo prekidač. Vadimo štipaljku iz baterije i sečemo crvenu žicu na pola. Potom gulimo izolacije i ostavljamo oko pola centimetra gole žice s oba kraja. Zagrevanje izolacije olakšava uklanjanje debelog spoljnog omotača, ogolivši bakar unutra.

A sada sam prekidač — uz pomoć šrafcifera popuštamo zavrtnje dovoljno da uvučemo dva kraja crvene žice i povežemo ih ponovo s druge strane. Da bismo je isprobali, povezujemo bateriju sa štipaljkom i postavljamo krajeve crvenog i crnog kabla na oba kontakta motora. Čim pritisnete prekidač, motor bi trebalo da počne da se okreće.

Pre nego što trajno povežemo motor za bateriju, moramo da je spremimo tako da gura iglu kružnim pokretom, stvarajući trajni ciklus igle koja ide napred-nazad. Da bismo to postigli, ubacujemo kap superlepka u jednu od rupa u motoru i guramo u nju vrh rotora. Igla se potom postavlja u rupu suprotnu od one koju smo upravo zalepili.

Sad smo spremni da spojimo naš mehanizam sa ramom. Da bismo našli pravu meru, najbolje je prisloniti motor i iglu uz deo rama sa glavom četkice za zube. Važno je da igla stoji vertikalno u odnosu na dršku, kako se ne bi zaglavila kad spojimo cev od hemijske olovke. Jednom kad nađemo pravi položaj, pričvršćujemo motor uz pomoć izolir-trake, pazeći da ne pokrijemo električne kontakte. Kad smo postavili motor, možemo da smestimo bateriju ispod njega, sa kontaktima okrenutim prema glavi četkice za zube.

Sada spajamo prekidače kabla sa kontaktnim tačkama motora i pričvršćujemo prekidač trakom, uguravši ga između glave četkice i motora. I na kraju, spajamo prekidač sa baterijom, pre nego što pokrijemo motor istom trakom da ne bi varničio ili da korisnika ne bi udarila struja.

Skoro smo pri kraju. Sve što sada treba da uradimo jeste da pričvrstimo cev iz hemijske olovke za dršku četkice za zube. S isključenim motorom, guramo iglu kroz rupu suprotnu od one za koju smo zalepili rotor. Potom je uvlačimo u cev i, okrećući dugme rukom, biramo maksimalnu razdaljinu na koju ćemo fiksirati iglu kako bi se kretala bez zaglavljivanja. Pri maksimalnoj udaljenosti, vrh bi trebalo da štrči oko centimetar. I eto ga: vaš pištolj za tetoviranje iz domaće radinosti.

Vreme je da testiramo našu mašinu tako što ćemo iscrtati nekoga ili nešto. Kad se tetovaže rade u zatvoru, objašnjava Pijerino, zatvorenici često koriste crnilo — fini ugljenik od uglja ili čađi — pomešan sa urinom, koji treba da je sterilan dok god je osoba koja ga je proizvela zdrava. Mi to nećemo koristiti. Umesto toga, poslužićemo se osnovnim mastilom za tetoviranje.

Što se tiče naših subjekata, odlučujemo se za bananu i narandžu. U ovoj fazi, naš instruktor nam priča da kad je napravio prvu mašinicu, pokušao je da se istetovira po nozi, ali se mastilo nije pravilno sleglo i baterija se istrošila na pola posla. Pokazuje nam svoju dekolorisanu tetovažu, koja, gledano s pozitivne strane, makar dokazuje da ume da sastavi funkcionalan pištolj za tetoviranje i da dodavanje prekidača za bateriju nije bio suvišan luksuz.

Pijerino tetovira svoje ime na banani, dok jedan lik iz naše grupe radi kroki flaše, a drugi prilično detaljno iscrtava penis. Jedan drugi učesnik, Alesandro, šegrt je u studiju za tetovažu Queequeg, jednom od najstarijih studija u Italiji. Dok crtka po banani, detaljno mi objašnjava zašto je malo verovatno da će bilo koji pištolj iz domaće radinosti biti higijenski ili precizan.

Iako mi je učešće u ovoj radionici pružilo izvestan osećaj dostignuća, ne verujem da će iko od nas u skorije vreme koristite naše novostečene veštine kako bi oslikali sami sebe. Crtkanje po voću deluje dovoljno trajno, za sada.

DISKLEJMER: Samo zato što sada umete da napravite mašinu iz domaće radinosti i tetovirate samog sebe, ne znači da to i treba da uradite. Štaviše, to je gotovo uvek loša ideja. Ali, ako ste već rešili da to uradite, molimo vas, potrudite se da igla bude sterilisana: ne želite da izgubite ruku zbog objektivno užasne tetovaže lista marihuane.