Vreme je da svi dobiju pare - besplatno

Dakle, šta da radimo kad se pirvreda zaustavi?

Naš svet koji je od davnina prožet "tržištem" nikada nije doživeo ovakav šok. Mnogi ne mogu otići na svoja radna mesta, a oni koji mogu, zamoljeni su da ne idu, kako bi bili solidarni. Dakle, ukoliko želimo da izbegnemo potpuni kolaps, ljudima će trebati pare.

Trenutna strategija Vlade Velike Britanije vezana za korona virus je da se ljudima obezbedi pomoć – osamdeset odsto njihovih mesečnih prihoda, a ukoliko se radi o samozaposlenim licima, onda se obračunava na osnovu toga koliko su poreza platili u toku prethodne tri godine. Ipak, mnogi ukazuju na nedostatke ove strategije. Šta ukoliko je neko počeo da radi kao frilenser tek prošle godine? Šta ako ne možeš da čekaš do juna na prvu isplatu? Ova šema je i prekomplikovana i nimalo komplikovana; mnogo je ljudi neobuhvaćeno.

Sve više ljudi se zalaže za uvođenje takozvanog univerzalnog osnovnog prihoda (UBI): on bi podrazumevao isplatu svakom građaninu jednom mesečno, koliko god da ova kriza potraje. UBI, kako kažu oni koji se za njegovo uvođenje zalažu, predstavlja jedinu meru koja bi svakome omogućila da bude zaštićen, a ekonomija bi imala gorivo da nastavi da funkcioniše.

Popularnost ideje o uvođenju ovog prihoda raste u toku prethodnih nekoliko godina. Ona se našla i u programu Zelene partije iz 2015. godine, a donela je pobedu Laburistima na prethodnim parlamentarnim izborima, kada je Džon Mekdanel obećao da će početi da je primenjuje u nekoliko delova UK. Uspešna istraživanja sprovedena su u Finskoj, Indiji i Kanadi. Nekadašnji član Demokrata Endru Jeng zalagao se za ovu ideju takođe, obećavajući u toku svoje kampanje da će svakom odraslom građaninu Amerike isplaćivati hiljadu dolara mesečno ukoliko pobedi na izborima.

Ova ideja bazira se na istoj premisi kao i ideja o besplatnom zdravstvu i stanovanju, gde svakom pojedincu država treba da obezbedi ekonomsku sigurnost. Dugoročna posmatranja ukazuju na to da ovaj prihod dovodi do višeg nivoa blagostanja, stabilizacije ekonomije i može potpomoći zapošljavanju. Ipak, verovatno možete da pretpostavite šta su argumenti protiv: šta će to bogatima? Zar zbog toga ljudi neće prestati da rade? Koliko će nas to koštati?

Iako postoje odgovori na ova pitanja, ideja o univerzalnom osnovnom prihodu tretirana je kao ultimativna fantazija: besplatne pare. Sve dok pandemija nije zakucala na naša vrata, što je ovu fantaziju odjednom učinilo poželjnom opcijom za mnoge.

Profesor Gaj Stending zalaže se, predlaže i piše o ovom konceptu već trideset godina. On kaže da za svo to vreme ova ideja nikada nije delovala ovoliko izvodljiva. U njegovoj najnovijoj knjizi, Battling Eight Giants, on se zalaže za to da je osnovni prihod najbolja alatka za slabljenje novih demona modernog života, od dugova do nejednakosti i ekoloških katastrofa.

Korona virus je, kako on kaže, učinio ovo očiglednim za sve. “Ljudi koji su napadali ovu ideju godinama odjednom govore da je ovo jedino rešenje,“ kaže on, “Rekao bih da bi neki od njih trebalo da se izvine!”

Globalna situacija ide u korist okretanju ovoj ideju. Jedna provincija u Južnoj Koreji je najavila da će svakom građaninu isplatiti sto hiljada vona u aprilu, Hong Kong nude jednokratnu pomoć u iznosu od deset hiljada njihovih dolara, dok Kongres u SAD trenutno raspravlja o jednokratnoj pomoći za svaku porodicu u Americi. Ipak, u UK javnost tek počinje da shvata da je ovo logičan potez.

“Moramo ljudima dati sigurnost, što će im pomoći da prežive pandemiju,“ kaže Stending. “Ipak, to nije mera koja će pomoći sama - potrebno ju je uvesti pored drugih stvari, ali će ona učiniti da do ljudi stigne poruka da smo svi zajedno u ovome.“

Denijel Sakind, ekonomista i nekadašnji savetnik Dejvida Kamerona i Gordona Brauna, upravo je objavio knjigu pod nazivom A World Without Work, u kojoj istražuje razne mehanizme odbrane u svetu u kome je se radna mesta ukidaju kao posledica automatizacije. On je u toku svog prethodnog rada imao skeptičan odnos prema tome da je univerzalni osnovni prihod rešenje, navodeći da je to “nesavršeno rešenje problema sa kojime se još uvek nismo suočili.“ Ipak, promenio je mišljenje.

“Sve ono što sam mislio o ovom konceptu je da neće biti neophodan u narednoj deceniji… Mislim da se sada brige moraju ostaviti po strani,“ objasnio je on preko telefona. “Čini mi se da bi privremeni univerzalni osnovni prihod mogao biti najbrži način da se popusti finansijski pritisak pod kojim su ovih dana mnogi.“

U prethodnoj kolumni u magazinu Financial Times, on je predložio da svaki građanin UK treba da dobije hiljadu funti mesečno u toku narednih nekoliko meseci. “Poenta ove konkretne svote novca je da se pokaže da čak i ako se toliko novca daje svim tim ljudima u državi nekoliko meseci, to će biti slična suma kao kada bi došlo do krize,“ objašnjava on. “Jedino, umesto da se isplaćuju banke, ovde se novac daje malim preduzećima, što je poprilično prijemčivo.“

Sve to zvuči dobro, ali kako se jedna konzervativna vlada može nagovoriti da prihvati nešto tako radikalno kao što je univerzalni osnovni prihod? Uprkos pritiscima sa svih strana, kancelar Riši Sunak je odbio ovaj predlog, navevši da bi ovu pomoć dobilo previše onih kojima ona nije potrebna.

Gaj Stending ostaje optimističan kada se radi o tome da je univerzalni osnovni prihod očigledno rešenje, nasuprot haosu koji bi mogla doneti bilo koja druga alternativa. “Smatram da je sada na ljudima da stvore virtuelni pritisak na političare,“ kaže on, “stoga sam poprilično samouveren.“

Ostaje pitanje da da li bi primena ove mere u okviru “ekonomije ratnog stanja“ mogla ubediti društvo da bi je trebalo uvesti i kao dugoročnu. Oni koji se za nju zalažu veruju da ona nudi ekonomsku stabilnost i u dobrim i u lošim vremenima. I dok bi cena bila nezanemarljiva, postoji i puno opcija - prilagoditi poreze na najbogatije, uvesti porez na karbonski otisak, smanjiti izdatke za odbranu. Ukoliko bi imao uticaj kao što mnogi misle da bi, univerzalni osnovni prihod teško bi se mogao ukinuti jednom kada se počne isplaćivati.

Stending veruje da bi ova situacija oko virusa korona mogla uvođenje ovog prihoda učiniti neophodnijom nego ikada. “Nejednakost je sve veća, dugovi eksplozivno rastu, nezaposlenost će se povećati, kao i stres, naravno,“ kaže on. “Morate uvesti mere koje će sprečiti sve to.“

Saskajnd takođe veruje da će vlade nakon ovoga imati poteškoće da se vrate na slobodno tržište. “Mislim da će uticaj države biti veći u budućnosti, pogotovo u tome kako će nas zaštititi od ovakvih šokova, kakvi su bili ovi u toku prethodnih nekoliko nedelja.“

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.