Ljudi kod nas veruju da kriza zbog COVID-19 neće uticati na njihove finansije

U najnovijem istraživanju koje su u toku vanrednog stanja sproveli studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu, 1039 ispitanika, punoletnih građana svih generacija Republike Srbije odgovaralo je na pitanja koja bi trebalo da nam pomognu da razumemo na koji način su se građani Srbije izborili sa vanrednim stanjem, kao i kako posmatraju promene koje bi zbog pandemije u njihovom životu mogle nastati u budućnosti.

Pitanja su bila koncipirana tako da ispitaju stavove građana o vanrednoj situaciji, kao i u kojoj meri su se pridržavali mera zaštite od virusa u ovom periodu, ali i kome veruju u vreme pandemije, bilo da se radi o medijima, državi, inostranoj pomoći ili političkim partijama.

Takođe, ispitan je i stav građana o stanju u zdravstvenom sistemu, pri čemu je najveći broj njih, čak 37 posto ispitanika, ocenilo da zdravstveni sistem u Srbiji nije ni dobar ni loš. Sa druge strane, mnogo veći broj njih, čak 62,5% izjasnilo se da kod lekara idu samo kada imaju neki zdravstveni problem, što ukazuje na činjenicu da u našem društvu preventiva nije cenjena u dovoljnoj meri.

Ipak možda najvažniji podaci o tome šta nas čeka u budućnosti nalaze se u odgovorima ispitanika na pitanje “Kako ste zadovoljni svojom finansijskom situacijom?“ gde je više od dve trećine ispitanika na skali od jedan do pet dalo ocenu tri ili više. Takođe, u periodu kada mnogi svetski ekonomski stručnjaci najavljuju moguću finansijsku krizu svetskih razmera, gotovo četrdeset odsto ispitanika ocenilo je da virus neće ni loše ni dobro uticati na njihovu finansijsku situaciju.

Iako ovim istraživanjem nismo dobili odgovor na pitanje šta je razlog ovakvom naizgled neosnovanom optimizmu među Srbima, odgovori ispitanika takođe rasvetljavaju neke druge podeljenosti kada se radi o stavovima ljudi u Srbiji danas.

Interesantno odstupanje od trenda da se građani Srbije informišu pretežno preko interneta pokazalo se na primeru informisanja o pandemiji virusa korona, ali i kada se radi o informacijama o epidemiološkoj situaciji u Srbiji. Naime, nešto više od trećine ispitanih izjasnilo se da se o epidemiloškoj situaciji informiše na RTS-u.

Ipak, ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji ne uživaju toliko poverenje. Najveći broj ispitanika istakao je da u potpunosti ne veruje televizijama Pink i Happy, dok su se kao primeri televizija koje uživaju poverenje najvećeg broja građana istakle tri televizije: svaki osmi ispitanik kaže da u potpunosti veruje RTS-u (12,7%), i televizijama N1 i Nova S (12,5%).

Što se tiče pitanja o tome da li je država na pandemiju reagovala na vreme, najveći broj građana - 37,2% slaže se da je Republika Srbija odreagovala na vreme, uzevši neophodne mere zaštite od virusa, a još 15,6% građana bi se s tim saglasilo u potpunosti. Takođe, nešto manje od pedeset odsto ispitanika smatra da je država u određenoj meri obavila dobro ovaj zadatak.

Skoro trećina ispitanika nije saglasna sa tvrdnjom da država i njeni predstavnici nisu širili strah i paniku za vreme vanrednog stanja. Ispitani građani su u najvećoj meri izrazili podršku merama koje su sprovedene, a među kojima je i policijski čas: čak 73 posto ispitanika u nekoj meri slaže se da je to bilo neophodno.

Takođe, čak tri četvrtine ispitanika je u nekoj meri podržalo odluku o uvođenju vanrednog stanja, a isto toliko njih smatra da uvedene mere pomažu pri sprečavanju dalje zaraze u Srbiji.

Ipak, nešto manji je procenat onih koji misle da će to pozitivno uticati na rejting vladajuće stranke na predstojećim izborima - njih 40,5 odsto. Za procenat više ima onih koji veruju da će pandemija korona virusa ipak na neki način uticati na predstojeće izbore.

Ispitanici, sa druge strane, nisu izrazili preterano zadovoljstvo kada se radi o tome kako su se velike sile postavile prema Srbiji za vreme pandemije. Svaki osmi ispitanik veruje da pomoć EU neće uopšte značiti Srbiji, dok svaki treći veruje da uglavnom neće pomoći. Takođe, tek 5,9 posto ispitanika veruje da će pomoć EU mnogo uticati na suzbijanje virusa u Srbiji.

Ipak, veće poverenje građani imaju u Kinu i Rusiju, pri čemu se više od tri četvrtine ispitanika izjasnilo da veruje da će pomoć Kine u nekoj meri pomoći Srbiji, dok svaki drugi ispitanik veruje da će pomoći Rusije biti značajna pomoć za Srbiju.

Preko šezdeset odsto ispitanika kada je u aprilu istraživanje sprovedeno izjasnilo se da drži odstojanje od drugih, kao i da nosi maske, a gotovo sedamdeset odsto ispitanika izjasnilo se da iz kuće izlazi samo po namirnice.

Možda je razlog tome to što su saveti struke bili upravo takvi, a ukupni utisci o radu kriznog štaba takođe su pozitivni, jer je gotovo šezdeset odsto ispitanika u nekoj meri saglasno sa tvrdnjom da im krizni štab uliva poverenje. Ipak, veći broj njih veruje kriznom štabu sastavljenom od lekara: više od polovine penzionera veruje stručnjacima, dok je interesantan podatak da među mlađim generacijama procenat onih koji veruju stručnjacima ne premašuje 45 posto.