Veza sa milijarderom je delovala mnogo zabavnije dok je nisam doživela

Davne 1980. godine, bila sam dvadesetogodišnja manekenka koja je radila u Parizu. Nikada nisam bila supermodel, ali sam provela tamo godinu dana, polako se penjujući na pariskoj lestvici mode. To je bio naporan posao, ali vremenom sam počela da se pojavljujem na naslovnim stranama časopisa, što je na neki način bila nagrada, pretpostavljam, iako se nisam osećala ništa drugačije nego ranije. Nisam se osećala ispunjeno ili zadovoljno. Mislila sam da je veza ono što mi je potrebno.

Jednog dana krajem leta, moja agentica me je pozvala da za vikend odem s njom u Monte Karlo. Znajući da u poslu modela uvek postoji neka kvaka, pitala sam je koliko koštaju karte i hoteli. „Ne, ne“, rekla je. „Ovaj put je besplatno“. Znala sam da to zvuči sumnjivo, ali sam rešila da svejedno pođem, zato što mi je bio potreban odmor. Tako da sam krenula s njom.

Ubrzo sam primetila da me jedan stariji muškarac posmatra. Ovo možda zvuči pomalo perverzno, ali iz nekog razloga, taj čovek mi je delovao bezazleno. Onda mi je prišao, i počeli smo da plešemo na pesku. Logorska vatra je gorela, i bacili smo čaše za šampanjac u plamen, zajedno sa nekoliko drvenih stolica. Onda smo seli jedno pored drugog za velikim stolom za večeru, a on me je pogledao u oči, zavrnuo rukav i sopstvenom krvlju na svojoj ruci ispisao „Volim te“.

Izgleda da se isekao razbijenom čašom. Nisam imala predstavu ko je, ali mnogo mi se dopao.

Kasnije sam saznala da se zove Adnan Kašogi. On je bio saudijski trgovac oružjem, i jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Imao je firme, posede i dvorce po celom svetu, i bio je poznat po svojim luksuznim igračkama – najvećim privatnim avionom na svetu i jahtom pod nazivom Nabila.

E sad, morate da imate na umu da je to bilo osamdesetih godina, i da internet još nije postojao. Nisam mogla jednostavno da ga izguglam, pa sam tumarala po mraku i usput skupljala kockice. I u tom procesu sam otkrila da zabavljati se sa milijarderom nije toliko izuzetno kao što biste pomislili. Ali da bih to shvatila, morala sam da naučim sledeće lekcije:

Videla sam se sa Adnanom sutradan, a onda smo par nedelja kasnije odleteli u Španiju, gde me je pitao da budem jedna od njegovih žena. Oklevajući sam mu rekla da, i tako sam postala šahovska figura u njegovom privatnom svetu.

Bogatstvo i obilje su mi isprva delovali novo, čudno i intrigantno. Ali vremenom sam počela da ih očekujem. Jednom u Keniji, Adnan je pokušao da mi pokloni ogroman dijamantski prsten od 20 karata. Odbila sam poklon, zato što me je to isuviše šokiralo i ophrvalo. Ali vremenom sam videla da ostale žene nose takav raskošan nakit, pa sam i ja počela da ga želim. Haljine najvećih modnih kreatora su postale moja obična večernja odeća. Jela sam izvrsnu, zdravu hranu vrhunskih majstora kuhinje. Vozikali su me unaokolo limuzinama i privatnim avionima.

Ubrzo sam počela da čeznem za takvim načinom života i kada nisam sa Adnanom. Kada bih bila kod kuće u Los Anđelesu i radila kao model, tražila bih izgovore da odlazim na luksuzne večere. Nijedna od mojih drugarica to nije mogla da priušti, pa bih odlazila sa jednim prijateljem koji je lekar. Bilo mi je potrebno da nosim dizajnirane haljine, da budem fensi i da jedem uz sveće u zamračenim restoranima sa belim stolnjacima, i da me služe konobari u belom. Toliko sam bila uvučena u to, ali ipak nesvesna šta mi se događa. Ponekad sam, kada sam provodila vreme sa bliskim prijateljima, žudela da budem u svom fensi izdanju.

Oko godinu dana od početka veze, počela sam da bivam teško anksiozna. Šta god da uradim, nisam mogla da sprečim da mi se vrti u glavi. Počela sam više da ličim na Adnana, koji je uvek jurio za novim uzbuđenjem; novom velikom igračkom, sledećom lepom ženom, sledećim neshvatljivo unosnim poslom, ili sledećeom crtom kokaina.

Kao i on, i ja sam postala opsednuta pokušajima da ispunim prazninu u duši. Kada imaš beskonačni broj opcija, problem je u tome što se nekako osećaš kao da ih uopšte nemaš, i to ti sjebe mozak. Čemu sve to, kada mogu da imam bilo šta? Svi moji ciljevi da radim naporno da bih postigla finansijski uspeh iznenada više nisu ništa značili.

U početku veze, nikada nisam bila ljubomorna. Znala sam da sam mu omiljena žena, zato što je svo svoje slobodno vreme provodio sa mnom. Ali onda sam se upisala na veoma zahtevan koledž za modni dizajn u LA, i zbog obima mog posla smo duže bili razdvojeni. U mom odsustvu, Adnan je počeo da provodi vreme sa drugim, manje ostvarenim ženama. Neke od njih su delovale očajno, druge su bile navučene na kokain, i sve su želele njegov novac. Ja nisam kao one, govorila sam sebi.

Ali onda sam jedne večeri zajedno sa grupom žena bila na nekom koncertu u Las Vegasu, i jedna od njih mi je pokazala prsten koji joj je Adnan upravo poklonio. Bio je to potpuno isti prsten koji je poklonio i meni! Osećala sam se kao da me je neko udario u stomak, i počela da vidim stvari onakve kakve zaista jesu. To je bio početak našeg kraja.

Raskinuli smo nedugo nakon te večeri u Las Vegasu, i to je uglavnom bilo olakšanje. Otkrila sam da je potraga za srećom preko bogatstva isto kao kada juriš sopstvenu senku. Shvatila sam da ne postoji magični predmet ili količina novca koji bi mogli da učine da se neko oseti kompletno i u miru. Mir se ne nalazi u stvarima, moći, statusu ili bogatstvu. Dugotrajni mir može se naći samo iznutra, a stići tamo je veoma lično putovanje. Postala sam bolja u tome da prihvatam sopstvene mane i greške, i ovih dana sam mnogo više zahvalna i saosećajna, i manje sklona osuđivanju. Nalazim ispunjenje kroz ljubav prijatelja i porodice, i stvaranje umetnosti uz pomoć mojih jedinstvenih talenata i darova. Najviše od svega, uložila sam ogroman rad u isceljenje, i konačno mogu da kažem da zaista znam kako da slušam i poštujem svoj unutarnji glas.

Ovo je mali odlomak iz naše poslednje epizode Ekstrema. Celu Džilinu priču o ljubavi možete da čujete ovde , samo na Spotifaju.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE AU.